Vaginalna gljivična infekcija predstavlja čitav niz različitih infekcija vagine i okolnih struktura. Sigurno ne postoji žena koju barem jednom u životu nije mučila vaginalna infekcija. Nažalost, zbog pogrešne samodijagnoze i neadekvatnog lečenja, ona često ostaje neizlečena uz ponovnu pojavu bolesti.
Vaginalna gljivična infekcija vrlo je uporan zdravstveni problem koji pogađa veliki broj žena, a javlja se kao posledica pijenja antibiotika, nošenja mokrih kupaćih kostima leti, korišćenja agresivnih sredstava za intimnu negu.
Kako nastaje vaginalna gljivična infekcija?
Vaginalnu gljivičnu infekciju izaziva Candida albicans. Gljivica Candida albicans je normalno prisutna u organizmu, pa i na vaginalnoj sluznici. Ona se preterano razvija kod pada imuniteta, posle upotrebe antibiotika, kortikosteroida ili kontraceptiva, kod dijabetesa, kod poremećaja vaginalne kiselosti-pH.
Kandidijaza se retko javlja pre puberteta i u menopauzi. Zbog visoke koncentracije estrogenih hormona, kandidijaza je najčešća u trudnoći.
Za nastanak gljivične infekcije je potrebno da dođe i do poremećaja kiselo-bazne ravnoteže krvi, pa se promenom načina ishrane postiže višestruki efekat. Ukoliko uzimate antibiotike češće tokom godine, kao posledica narušavanja normalne vaginalne flore mogu se javiti gljivične infekcije. Ako koristite kontraceptivne pilule i za to vreme se javljaju češće gljivične infekcije, porazgovarajte sa svojim ginekologom. Gljivice se mogu preneti seksualnom partneru, kod koga često ne dolazi do ispoljavanja simptoma infekcije, ali on može posle ponovo preneti gljivicu. Na taj način se gljivice mogu vraćati, ako se ne leče oba partnera istovremeno.
Razlika izeđu bakterijske vaginoze i gljivične infekcije
Bakterijska vaginoza i vaginalni sor su dve najčešće vaginalne tegobe. Dugi niz godina sor se bolje razume i lakše tretira nego bakterijska vaginoza, što je dovelo do zablude da su izmenjen sekret, svrab i bol u intimnoj regiji uzrokovani Kandidom.
Danas je poznato da je bakterijska vaginoza uobičajena kao i sor, pojavljuje se kod 1/3 žena, i leči se na potpuno drugačiji način od vaginalne gljivice.
Obe bakterijske vaginoze (BV) i gljivična infekcija se odlikuju izmenjenim sekretom, ali je uzgeld sekreta prilično drugačiji. Dok BV uglavnom izaziva redak, vodenast sekret, bele ili žute boje, sa posebnim mirisom na ribu, sor se poznaje po gustom, belom sekretu koji podseća na sir, sa blagim mirisom.
Žene koje imaju kandidijazu uglavnom pate od veoma intenzivnog svraba i iritacije, a ređe se javlja bol tokom seksualnog odnosa i mokrenja. Koža vulve je roza ili crvena, ponekad sa belim tačkama koje se ne mogu otkloniti. Dok se iritacija i bol obično više pojavljuju kod bakterijske vaginoze, svrab se ređe viđa. pH vaginalne sredine je takođe različit kod bakterijske vaginoze i gljivične infekcije. Dok je normalan pH vagine kiseo, u BV postaje bazan, iako gljivica nema uticaja na kiselost u vaginalnoj sredini. Ova razlika je osnova za najčešće testove za vaginalnu infekciju.
Simptomi vaginalne gljivične infekcije
Simptomi vaginalnih gljivičnih infekcija (vaginalne kandidijaze) su: svrab, vaginalni sekret (od vodenasto belog, do gusto-lepljivog belog sekreta), pečenje, a nekad i ojed, upala sluzokože vagine i vulve, bolni seksualni odnosi, bolno mokrenje. Iako se radi o infekciji, ova bolest se ne smatra polno prenosivom, mada se može širiti i putem oralno-genitalnog kontakta. Ako se gljivična upala vagine širi i na spoljne genitalije tada najčešće dolazi do razvoja vulvovaginitisa.
Simptomi kandidijaze su:
- Svrab I iritacija ( zahvata vaginu I vulvu ),
- Peckanje , posebno tokom polnog odnosa ili prilikom mokrenja,
- Crvenilo I otok vulve,
- Vaginalna bol I osetljivost,
- Sirasti, gust I beličasti sekret.
Vaginalna gljivična infekcija lečenje
Ukoliko osetite bilo koje od pomenutih simptoma, obavezno se javite našem ginekologu koji će vam dati najbolje savete i odrediti najkvalitetniji način lečenja. Uglavnom se prepisuje terapija vaginaletama i savetuje način ishrane i menjanje loših životnih navika. Ova gljivična infekcija nije opasna po zdravlje poput nekih drugih polno prenosivih bolesti. Međutim, ukoliko se ne leči, može izazvati sterilitet.
Tretman se generalno određuje na osnovu težine simptoma gljivične infekcije. Za jednostavne gljivične infekcije, to je obično jedan do trodnevni režim upotrebe antifungalne kreme, masti, tableta ili supozitorija. Mogući tretmani za teške ili složene vaginalne gljivične infekcije uključuju često 14-dnevni tretman koji podrazumeva upotrebu anti-gljivične kreme, masti, tableta ili supozitorija.
Ukoliko vam se kandida nakon lečenja ipak vrati posle nekoliko meseci, nikako ne kupujte vaginalete samoinicijativno, jer je u tom slučaju potrebna drugačija vrsta lečenja.
Vaginalna gljivična infekcija i prenošenje seksualnim putem
Vaginalna kandidijaza se ne smatra seksualno prenosivom bolešću u užem smislu, ali se može preneti sa inficirane osobe vaginalnim, oralnim i analnim seksualnim odnosom. Prema statističkim podacima 12-15% muškaraca će nakon seksualnog odnosa sa inficiranim partnerom dobiti simptome peckanja, svraba i osipa poznatog kao balanopostitis.
Najpogodnije sredstvo jeste prezervativ. Nezaštićenim seksualnim kontaktom ćete preneti infekciju na partnera ili ćete je dobiti od njega. Mnogi lekari će preporučiti izostanak odnosa tokom sprovođenja terapije.
Vaginalna gljivična infekcija u trudnoći
Kod trudnica se često razvija vulvovaginalna gandidijaza i ona se obavezno leči uzimanjem lokalnih antimikotika. Lečenje sprečava ne samo simptome nego i zapaljenje plodovih ovojaka i komplikacije u trudnoći.
Vaginalna kandidijaza u vreme porođaja može dovesti do infekcije novorođenčeta. U slučaju kandidijaze postoji veća šansa za rascep vagine tokom porođaja, a rane nakon rascepa ili epiziotomije teže zaceljuju.
Lečenje kandidijaze kod trudnica traje nešto duže i potrebno ga je ponavljati zbog čestih rekurentnih infekcija. Oralni antimikotici se ne ordiniraju zbog teratogenog delovanja na plod.
Vaginalna gljivična infekcija – Preventiva
Nastanak vaginalne kandidijaze moguće je sprečiti opštim merama kojima se uklanjaju faktori rizika za njeno ispoljavanje a to su: adekvatna ishrana koja izostavlja prekomerne šećere, kofein i alkohol, zatim upotreba antibiotika samo ukoliko je propisana od strane lekara uz poštovanje načina kako je antibiotik propisan da se uzima i koliko dugo. Dobro balansirana ishrana kod dijabetičara kao i redovno uzimanje propisane terapije preduslov je smanjenja učestalosti pojave i težine siptoma vaginalne kandidijaze kod ovih pacijenata. Preporučuje se uvek nošenje udobnog, pamučnog veša kao i korišćenje pamučnih uložaka.
Izbegavati šećer:
- Gljivice se hrane šećerom, razlažući ga do ugljen – dioksida i vode. Pri tome nastaju mnogobrojni simptomi, a najčešće se javljaju smetnje s varenjem kao što su stvaranje gasova i nadutost. Izbegavati šećer znači mnogo više od jednostavnog prestanka dodavanja šećera u jelo ili čaj. To znači da treba proveriti prisustvo šećera u svim jelima kojima se hranimo. Na svakom proizvodu je potrebno ponaosob pratiti oznake proizvođača o svim sastojcima koji su korišćeni u proizvodnji.
- maltozu, kukuruzni sirup, veštačke zaslađivače, fruktozu, kukuruzni skrob, sodu, laktozu, mlečni šećer sadržan u mlečnim proizvodima.
Vaginalna gljivična infekcija
Izbegavati fermentisanu hranu:
- Ovo pre svega znači izbegavati namirnice kao što su hleb, kolači, keksi i drugi rafinirani ugljeni hidrati, industrijski voćni sokovi, paradajz sok (osim “domaćeg” pripremljenog od svežeg paradajza), zatim izbegavati hranu koja sadrži sirće, ukiseljeno povrće, dimljenu hranu, alkohol, fermentisanu hranu, sušeno meso i voće, gljive, pistaće i kikiriki.
Jedite zdravu hranu:
- žitarice popute integralnog pirinča, prosa, ječma, sveže povrće. Veoma je korisno zeleno povrće pripremljeno na pari jer obiluje hlorofilom koji pročišćava organizam. Dopuštene su i morske biljke, ražani hleb, kukuruzne kokice, tortilje, tofu, miso, obični jogurt, krto meso, sveža riba, meso i jaja prirodno hranjenih kokoši.
- Novija istraživanja pokazuju da i prirodno čisto maslinovo ulje, uzimano u malim količinima suzbija neprirodno razmnožavanje gljivica. Beli luk, kako sirov, tako i kratko prodinstan pomaže u procesu uklanjanja kandide iz creva.
Vaginalna gljivična infekcija
Pijte dovoljno vode
- jer to pomaže bubrezima i crevima da isperu otpadne materije i smanjuje kiselost organizma. Uključite i čaj od đumbira, ehinacee, limunove trave i komorača.
Detoksikacija jetre
- je veoma korisna, ukoliko to okolnosti dozvoljavaju. Najpovoljnije vreme za detoks organizma je proleće i jesen, a izbegavajte da radite detoksikaciju u toku zime.
Koristite pamučnu odeću
- naročito onu koja je u direktnom kontaktu sa kožom. Obratite pažnju na omekšivač koji koristite – ako sadrži hemikalije koje vaša koža ne podnosi, koristite ekološki ili sami napravite prirodno sredstvo za omekšavanje rublja.
Vaginalna gljivična infekcija
Neka područje vagine bude suvo
- Nemojte predugo nositi mokar veš ili kupaći kostim, jer gljivicama odgovara vlažno okruženje. Nakon tuširanja, obrišite osetljivu regiju čistim peškirom. Upotrebljen peškir ćete odmah nakon toga baciti na pranje.
Izbegavajte proizvode za negu tela jakih mirisa i aroma
- Posebno je važno prestati sa upotrebom parfimisanih prozvoda za intimnu regiju. Čak i neki deterdženti i omekšivači za veš mogu iritirati vaginu i pogoršati simptome kandidijaze. Crvenilo i iritacija će postati intezivniji, što će dovesti do dodatnog oštećenja osetljive kože.
Naučite da se izborite sa stresom
- S obzirom da stres utiče na nekontrolisan razvoj vaginalne kandidijaze, pokušajte da se opustite. Posebno je opasan hroničan oblik stresa koji može poremetiti i funkcionisanje imunološkog sistema. Isprobajte jogu ili meditaciju uz slušanje lagane instrumentalne muzike.
Zakazivanje termina, pregleda i besplatnih konsultacija putem telefona: 011.244.77.63 ili popunjavanjem online formulara.
NAPOMENA
