Kordocenteza

Kordocenteza je invazivna procedura kojom se uzima uzorak krvi ploda  iz pupčane vrpce. Radi se u cilju postavljanja konačne dijagnoze  (ukoliko prenatalnim testovima, ekspertskim ultrazvukom ili  amniocentezom nije moguće utvrditi tačnu dijagnozu) ili ukoliko ste  zakasnili na amniocentezu. U retkim situacijama koristi se za proveru  izgleda i broja hromozoma (analiza kariotipa). Radi se posle 20. nedelje  trudnoće. Procedura traje od 30 do 60 minuta.

Korišćenje postupka Kordocenteze više nije zastupljeno kao nekad. To je zato što dijagnostičke procedure poput amniocenteze i biopsije horionskih čupica, koje se koriste za prenatalnu dijagnozu bolesti i koje predstavljaju manji rizik od gubitka fetusa, mogu da se koriste umesto kordocenteze. Međutim, ako drugi prenatalni testovi blagovremeno nisu pružili dovoljno dijagnostičkih informacija, kordocenteza može biti ponuđena opcija.

Kada se radi ovaj postupak?

Kordocenteza se radi ukoliko ste iz nekog razloga zakasnili na amniocentezu ili nisu dobijeni adekvatni rezultati prethodnih analiza (skrinin testovi, ekspertski ultrazvuk, amniocenteza). Radi se posle 21. nedelje, obično u 22. ili 23. nedelji trudnoće.

Koji su rizici kordocenteze?

Kordocenteza nosi potencijalno ozbiljne rizike, uključujući:

• krvarenje iz oblasti gde je ubačena igla, što je najčešća komplikacija postupka kordocenteze.
• pojava hematoma na pupčanoj vrpci. Sakupljanje fetalne krvi u vrpci može se javiti nakon postupka kordocenteze. Većina beba nema simptome kada se to desi, međutim, kod nekih se mogu kratkotrajno javiti slabi otkucaji srca. Vaš lekar će posmatrati bebu da bi ustanovio da li je hematom stabilan. Ako hematom nije stabilan ili ako se otkucaji srca ne oporave vaš lekar može preporučiti hitan carski rez.
• usporavanje brzine otkucaja srca bebe. Otkucaji srca bebe mogu se privremeno usporiti posle postupka kordocenteze.
• Retko, kordocenteza može dovesti do fetalne ili infekcije materice.
• fetalno krvarenje.  Predstavlja mogućnost  ulaska fetalne krvi u cirkulaciju krvi majke, ova količina krvarenja je obično mala. Ovaj problem je češći kada posteljica leži u prednjem delu materice.
• gubitak trudnoće. Kordocenteza nosi veći rizik od pobačaja u odnosu na druge invazivne prenatalne dijagnostičke testove, kao što su biopsija horionskih čupica i amniocenteza.

Priprema za postupak

Ako se nalazite u periodu oko 24. nedelje, od vas se može tražiti da ne jedete i ne pijete ništa noć pre kordocenteze, zbog toga što neke komplikacije izazvane postupkom mogu zahtevati hitan carski rez.

Pre 24. nedelje trudnoće, kordocenteza se obično radi u ambulanti ili ordinaciji vašeg lekara, a nakon 24. nedelje trudnoće kordocenteza se obično radi u bolnici.

Pre postupka lekar vam putem intravenskog katetera može dati antibiotike kako bi smanjio rizik od infekcije koja se može javiti.

Kako izgleda postupak kordocenteze?

Kada postupak počne, vaš lekar će koristiti ultrazvuk za određivanje tačne lokacije bebe u materici, zatim će očistiti abdomen antiseptikom i pristupiti postupku vođen ultrazvukom. Tankom šupljom iglom kroz vaš trbušni zid i matericu dolazi do pupčanika odakle će povući malu količinu krvi iz vene pupčanika nakon čega će ukloniti iglu. Ponekad se koristi lokalna anestezija za ublažavanje neprijatnost tokom postupka, ali često nije potrebno. Postupak zahteva strogo mirovanje dok traje intervencija. Možda ćete imati osecaj bockanja kad  igla prolazi kroz kožu, a možete osetiti  malaksalost kada igla ulazi u matericu.

Takođe, nakon postupka možete osećati grčeve ili imati neki osećaj nelagodnosti.

Nakon ove intervencije savetuje se odmor i izbegavanje bilo kakvih fizičkih aktivnosti. Dan, dva nakon intervencije ćete moći da nastavite sa normalnim aktivnostima, uz saglasnost doktora.

U međuvremenu, uzorak krvi će se analizirati u laboratoriji.

Da li je ova procedura bolna?

Postupak zahteva mirovanje. Sama intervencija je bezbolna i relativno kratko traje. Postoji mogućnost da osetite bockanje dok igla prolazi kroz kožu, ili blagu malaksalost ili vrtoglavicu kada igla uđe u matericu. Većina trudnica proceduru opisuje kao neprijatnu, a ne kao bolnu.

Kako bi se ublažio osećaj neprijatnosti, ponekad se koristi lokalna anestezija, ali u većini slučajeva za tim nema potrebe. Nakon uzorkovanja krvi iz pupčanika, moguće je osetiti blage grčeve, a može se pojaviti i vaginalno krvarenje slabijeg intenziteta. Ovi simptomi uglavnom nisu razlog za zabrinutost, ali će vas lekar sigurno posavetovati da se odmarate bar do kraja dana, kao i da mirujete i izbegavate naprezanja narednih 3-7 dana.

Ukoliko se navedeni simptomi ne povlače ni nakon nekoliko dana, a javljaju se i groznica, povišena temperatura, intezivnije kontrakcije i oticanje amniotičke tečnosti, što pre se obratite svom lekaru!

Rezultati testa

Uzorak krvi se analizira u laboratoriji. Rezultati testa su obično dostupni za nekoliko dana. Ove rezultate će vam saopštiti i pojasniti doktor.

Šta se otkriva kordocentezom?

Kordocentezom se detektuju hromozomopatije, fetalne anemije. Otkrivaju se infekcije poput toksoplazme (koja može da dovede do pobačaja) i rubela, kao i gubitak vida ili sluha, oštećenje mozga, hidrocefalus, epilepsija.

Za razliku od amniocenteze ova procedura ne detektuje neurološke defekte.

Kada se treba obratiti lekaru za pomoć?

Odmah pozovite lekara ako simptomi ni nakon nekoliko dana ne prestaju ili se pogoršavaju. Isto važi i ako se javi temperatura, groznica ili oticanje amniotičke tečnosti.