Kolposkopija
Kolposkopija uz PAPA test predstavlja primarnu metodu u prevenciji karcinoma grlića materice
Kolposkopija je ginekološki pregled spoljašnih genitalnih organa, vagine i grlića materice pod velikim uveličanjem, pomoću specijalnog aparata – kolposkopa. U slučaju postojanja atipičnih kolposkopskih slika može se raditi biopsija suspektnog tkiva i slanje na dalje histopatološke analize.
Jedan od najvažnijih problema u savremenoj ginekološkoj onkologiji predstavlja rana dijagnostika karcinoma grlića materice. Anatomska pristupačnost grlića materice omogućava nam da neinvazivnim metodama otkrivamo sve promene, od začetka do maligne faze.
Osnovna namena i svrha kolposkopskog pregleda je da se uoče promene koje se ne mogu videti golim okom, kao i da se identifikuju mesta odakle će se uzeti ciljana biopsija tkivnih uzoraka za patohistološku analizu.
Kolposkopija je od izuzetne važnosti u dijagnostici premalignih promena i karcinoma grlića materice. Može da detektuje i promene u vezi sa humanim papiloma virusom (HPV), kao i genitalne bradavice (kondilome) i upale.
Šta je kolposkop?
Kolposkop je aparat nalik na dvogled ili mikroskop, s ovetljenjem, konstruisan za detaljno proučavanje grlića i zidova vagine. Sposobnost uveličavanja od 10 do 60 puta omogućuje mu da otkrije promene na sluzokoži koje se ne mogu uočiti golim okom.
Uz kolposkop, mogu se koristiti i specijalni filteri u boji, kao dodatna optička sredstva prilikom pregleda, ako ginekolog proceni da je to potrebno. Kolposkopija i PAPA test
Sve veći broj mladih žena susreće se sa karcinomom grlića materice pa je neophodno dijagnostiku podići na viši stepen. U slučaju kada se radi samo PAPA test ostaje 40 odsto mogućnosti da je nalaz lažno negativan, pa mogu ostati sakrivene prekanceroze ili čak i sam karcinom grlića materice.
PAPA test je odličan dijagnostički početak, ali to ne sme biti kraj ispitivanja promena na grliću materice. Na njega se mora nadovezati kolposkopski pregled koji će pokazati mesto i bliže odrediti prirodu promene.
Kolposkopija uz PAPA test predstavlja primarnu metodu u prevenciji karcinoma grlića materice. Zbog sve većeg broja mladih žena obolelih od karcinoma grlića materice naša je dužnost da stepen primarne dijagnostičke sigurnosti povećamo na što veći nivo. Karcinom grlića materice je 100% izlečiv ako se otkrije na vreme. Glavni ciljevi kolposkopije
Cilj ovih pregleda je pravovremeno rano otkrivanje premalignih stanja (tzv. Displazija ili atipija ili CIN I, II, III ili L-SIL i H-SIL) koja prethode karcinomu grlića materice, čijim lečenjem postižemo izlečenje i pre samog početka bolesti, a kako je životna dob kada se ove promene mogu pojaviti sve mlađa, one se u današnje vreme mogu očekivati i kod sasvim mladih devojaka.
Zato se prvi sistematski ginekološki pregled savetuje odmah po započinjanju aktivnog polnog života (ili najkasnije 1 godinu potom) odnosno do 20 godine života.
rano otkrivanje sumnjivih promena na površini grlića materice, koje mogu vremenom ako se ne leče da prerastu u karcinom grlića materice.
tačna procena mesta i stepena sumnjivih (prekanceroznih) promena (L-SIL, H-SIL)
mogućnost prepoznavanja promena povezanih sa HPV virusom (humani papiloma virus) koji se smatra najvažnijim faktorom za nastanak raka vrata materice.
prepoznavanje već postojećeg karcinoma grlića materice u početnim ili uznapredovalim stadijumima.
Kada se radi kolposkopija?
Kolposkopiju možemo raditi pri svakom ginekološkom pregledu, ili kada postoji razlog. Razlog mogu da budu promene na grliću materice u vidu “ranice”, ukoliko se pojavi krvarenje nakon odnosa ili kod nerazjašnjenih vaginalnih krvarenja. Kolposkopija se najčešće izvodi kada rezultat PAPA testa nije uredan. Kada se nađu polne bradavice – kondilomi bilo koje lokalizacije: vulva,vagina ili grlić obavezno se radi kolposkopija. Sve promene na grliću koje lekar uoči pri pregledu, kao što su “bele promene” – leukoplakije, polipi, upalne promene grlića – cervicitisi su takođe indikacija za kolposkopiju.
Nakon terapije ili operacije na grliću materice, kolposkopija se ponavlja radi ustanovljavanja efekta lečenja.
Priprema za kolposkopiju
Nema posebnog protokola pripreme za ovaj pregled. Važe ista pravila kao za standardni ginekološki pregled, a to znači da se ne stavljaju vaginalete prethodni dan, da se žena suzdrži seksualnih odnosa i da ne ispira vaginu dezinfekcionim sredstvima, te da ne koristi tampon.
Nemojte zakazivati kolposkopiju kada imate menstruaciju. Najbolji period za izvođenje kolposkopije je 8 do 12 dana nakon početka poslednje menstruacije.
Ako želite da izbegnete bol u toku biopsije porazgovarajte sa Vašim ginekologom o analgosedaciji.
Obavestite Vašeg ginekologa:
Ako ste u drugom stanju ili za isto postoji mogućnost. Krvna slika i pregled urina se može uraditi pre kolposkopije da se utvrdi prisustvo ili odsustvo trudnoće. Kolposkopija je bezbedna tokom trudnoće. Ako ginekolog proceni tokom kolposkopije da je potrebno uraditi biopsiju, šanse da će biti bilo kakva šteta na bebu su veoma male. Ali možete imati malo obilnije krvarenje nakon biopsije. Kolposkopija se može ponoviti za oko 6 nedelja nakon porođaja.
Ako pijete neke lekove.
Ako imate nekad problem sa krvarenjem (npr. iz nosa).
Ako ste nekada lečili neke vaginalne, cervikalne ili karlične infekcije ili upale. Kako se radi kolposkopija?
Pre samog pregleda, pacijent se detaljno informiše o načinu izvođenja, cilju i metodskom pristupu tretmana.
Pregled počinje premazivanjem grlića rastvorom sirćetne kiseline koja omogućava da nakon 30 sekundi eventualne promene postanu vidljive. Brzina kojom se te promene pokazuju i intenzitet njegove beline obično su u korelaciji sa težinom problema. Grlić materice se nakon toga boji i Lugolovim rastvorom i sva polja koja se ne oboje, obično su mesta potencijalnog rizika.
Ova metoda omogućava rano otkrivanje početnih promena tkiva na površini grlića materice koje mogu postupno da prerastu u kancer. Ona daje tačnu procenu mesta i stepena takvih promena, mogućnost prepoznavanja promena povezanih sa HPV humanim papiloma virusom koji je direktno odgovoran za nastanak kancera grlića.
Njome se sasvim pouzdano prepoznaje i već postojeći kancer u početnim ili naprednim stadijumima. Ukoliko je to potrebno, sledeći korak je histopatološko ispitivanje sumnjivih promena. Pod tim se podrazumeva i njihovo uklanjanje, što sigurnost dijagnoze podiže na 100 odsto.
Kolposkopija traje oko 15 minuta i ne radi se pod anestezijom. Ako je potrebno uraditi biopsiju, tada se može raditi analgosedacija. Primenom analgosedacije osiguravamo bezbolnost i komfor za vas tokom bilo koje od nabrojanih procedura, kao i preciznije i bolje izvođenje intervencije. Biopsija i konizacija
Pod biopsijom se podrazumeva uzimanje uzorka tkiva sa površine grlića i iz kanala grlića materice, najčešće pod kontrolom kolposkopa i taj uzorak se šalje patologu na analizu. Ako rezultat biopsije pokaže displaziju, pristupa se daljem praćenju i terapiji.
Displazije manjeg stepena najčešće vremenom nestanu, kao i jedan deo displazija većeg stepena. Kod displazija višeg stepena se radi konizacija, odnosno odstranjuje se deo grlića materice u lokalnoj ili opštoj anesteziji.
U retkim slučajevima, ako se displazije ne mogu odstraniti konizacijom, ili se utvrdi da se radi o karcinomu, odstranjuje se materica. Materica se takođe odstranjuje ako displazije višeg stepena (CIN 2 i CIN 3) traju više godina, a žena više nije u reproduktivnom dobu.
Da li je kolposkopija bolna?
Kolposkopija nije bolna. Stepen nelagodnosti je sličan kao i kod običnog ginekološkog pregleda. Možete osetiti blago peckanje kada ginekolog upotrebi rastvor sirćetne kiseline. Nakon kolposkopije, možete se odmah vratiti svojim redovnim, svakodnevnim aktivnostima.
Kolposkopija – Potencijalni rizici
U retkim slučajevima, nakon biopsije grlića materice se može pojaviti krvarenje. Krvarenje se obično može zaustaviti pomoću specijalizovane tečnosti ili stavljanjem tampona na to mesto.
Posle kolposkopije
Ukoliko se izvodila biopsija, verovatno ćete osećati blagi bol nekoliko dana posle (dan ili dva). Krvarenje ili krvarenje sa sekretom je normalna pojava u narednih nedelju dana nakon biopsije. Krv može biti tamne boje.
Izbegavajte seksualni odnos i korišćenje tampona nedelju dana. Ovo će ubrzati proces zarastanja rane na Vašem grliću materice. Preporučljuvo je napraviti malu pauzu sa treninzima (dan ili dva) nakon kolposkopije. Ako se javi obilno, sveže krvarenje, temperature i jaki bolovi potrebno je javiti se lekaru.
Kada da tražite pomoć nakon kolposkopije:
Teško vaginalno krvarenje (natapanje uloška za sat vremena, dva sata za redom)
Vaginalno krvarenje koje traje više od 7 dana
Vaginalni iscedak neprijatnog mirisa; zapamtite da je braon/crn iscedak nalik na zrnca kafe tokom nekoliko dana nakon kolposkopije normalan
Bol u karlici ili grčevi koji ne prolaze nakon upotrebe ibuprofena
Temperatura viša od 38ºC
Rezultati
Rezultati na osnovu kolposkopske slike:
normalni rezultati kolposkopije (normalan pločasto slojevit epitel, normalna zona transformacije, ektopija)
abnormalni kolposkopski rezultati (AW epitel, punktacije, mozaik, leukoplakijem atipični krvni sudovi)
kolposkopski suspektan invazivni karcinom
nezadovoljavajući kolposkopski nalazi (teško zapaljenje ili atrofija tkiva)
ostale kolposkopske slike – kondilomi, ulceracije, inflamacija, atrofija
Uredan nalaz
Sirćetna kiselina ili jod ne pokazuju sumnjiva područja abnormalnog tkiva. Vaginalni kanal i cerviks izgledaju normalno. Patološkom analizom pod mikroskopom uzorkovanog tkiva nisu pronađene abnormalne ćelije.
Abnormalni nalaz
Sirćetna kiselina ili jod pokazuju područja sa abnormalnim tkivom. Ranice ili neke druge strukture (kondilomi) se nalaze u ili oko cerviksa. Analizom uzorkovanog tkiva je pronađen karcinom ili ćelije koje će se tek razviti u karcinom.
Atipični kolposkopski nalazi su posledica patoloških promena na grliću materice koje se mogu uočiti tokom kolposkopskog pregleda. Atipični kolposkopski nalazi uglavnom zahtevaju biopsiju grlića materice, kako bi se utvrdio tip promene i shodno tome, odredila vrsta lečenja.
Lečenje
Sastoji se od konzervativnog i/ili operativnog lečenja.
Konzervativno znači neoperativno, antibiotsko lečenje pratećih infekcija, opšte mere za jačanje imunološkog sastava organizma.
Za vreme lečenja obavezan je zaštićeni polni odnos (kondom) radi prevencije – partneri prenose HPV i druge uzročnike rizika jedan drugom.
Operativne metode se primjenjuju kod težih oblika displazija (CIN III) koje traju duže vreme i ne reagiraju na konzervativno lečenje. Lekar odlučuje koliko tkiva materice treba odstraniti i kojom operativnom metodom. Može se odstraniti samo grlić materice (konizacija) ukoliko su promene lokalizovane ili se odstranjuje cela materica.
Prevencija je važna
Karcinom grlića materice ne mora biti koban i vrlo se uspešno može lečiti ukoliko se otkrije u ranoj fazi. Zato vas stručni tim ginekološke ordinacije Raović ohrabruje da redovno dolazite na ginekološke preglede, na kojima se nesumnjivo može utvrditi prisustvo premalignih ćelija i premalignih promena na epitelu grlića materice. Ukoliko se pomenute promene otkriju u ranoj fazi, lečenje je vrlo jednostavno i ne zahteva nikakvu vrstu operativnog lečenja.