Endometrijalni polipi

Endometrijalni polipi predstavljaju benignu tumorsku formaciju koja se nalazi na unutrašnjem sloju materice.

Polip je duguljasta izraslina, dobroćudni tumor, s tankom peteljkom. Polip može nastati na nekoliko mesta u unutrašnjim polnim organima žene. Polip tela materice (endometrijuma) je ograničeno žarište bujanja unutrašnjeg sloja materice. Često je uzrok krvarenja u vreme oko i nakon menopauze.

Dakle, u pitanju su potpuno benigne tumorske formacije koje mogu svojim prisustvom da načine ozbiljne simptome i poremećaj reproduktivne funkcije. Postoje podaci koji pokazuju da u oko 0,5% slučajeva postoje maligne ćelije kod endometrijalnih polipa, pa je potreban poseban oprez zbog mogućnosti maligne alteracije.

Približno četvrtina žena ima polipe materice, odnosno polip u materici benigne izrasline tkiva u endometrijumu (unutrašnjem sloju materice). Mada brojne žene pate od abnormalnog krvarenja iz materice, činjenica je da su polipi materice često asimptomatični (bez simptoma).

Endometrijalni polipi – Uzrok nastanka

Ne postoji ni jedan odredjeni faktor rizika za nastanak polipa endometrijuma, ali postoje pretpostavke da postoji veliki uticaj cirkulišućih hormona, naročito estrogena. Navode se i faktori rizika poput gojaznosti, visokog krvnog pritiska i prisutnih cervikalnih polipa, kao i korišćenje oralnih kontraceptivnih sredstava.

Statistički podaci pokazuju da se endometrijalni polipi najčešće javljaju kod žena iznad 40 godina. Gotovo svaka četvrta žena koja ima poremećaj menstrualnog krvarenja, ima u dijagnozi endometrijalni polip.

Previše estrogena

Mnogi stručnjaci smatraju da je višak estrogena uzrok polipa na materici, jer se oni govoro nikada ne javljaju pre prve menstruacije, kada organizam ne luči mnogo estrogena. Takođe, višak kilograma i gojaznost dovode do lučenja više estrogena nego što je normalno, što možće dovesti do razvoja polipa. Lekovi koji se daju za nivelisanje nivoa estrogena u organizmu se smatraju odgovornim za mnoge slučajeve polipa naa materici.

Estrogen prekomerno stimuliše zid materice, što dovodi do proliferacije endomentrijalnog tkiva  i razvoja polipa. Takođe, izlaganje estrogenu dovodi do rasta polipa.

Starosna dob

Rizik od polipa na materici se povećava s godinama i najčešće se javlja kod žena u perimenopauzi (prelaznom periodu između reproduktivnog doba i menopauze), starih između 40 i 50 godina. Smatra se da je razlog tome velika fluktuacija nivoa hormona.

Hronična upala

Reč je o imunom odgovoru organizma na nekog “napadača” ili na nešto što imuni sistem percipira kao napad. Upala obično dovodi do crvenila i otoka. To znači da se telo bori sa infekcijom i da se samo leči. Međutim, dugoročna upala može dovesti do oštećenja tkiva u zdravim organima. Smatra se da hronična, nekontrolisana upala zida materice može dovesti do polipa.

Povišen pritisak

Hipertenzija se smatra velikim faktorom rizika za polipe, ali neka naučna istraživanja ipak nisu potvrdila da između ove dve stvari postoji direktna korelacija.

Klinička slika

Veoma često polipi ne daju nikakve simptome i znake koji bi ukazali na njihovo postojanje. Nekada se međutim mogu javiti iregularno menstrualno krvarenje (najčešće učestalo), krvarenja između menstrualnih perioda, krvarenja posle menopauze.

Maligne promene u polipu endometrijuma vrlo su retke (do 0.5%), međutim, polip endometrijuma često može postojati istovremeno s karcinomom.

U simptome spada i nekoliko vrsta abnormalnog krvarenja iz materice, kao što su:

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, ginekološkog pregleda, transvaginalnog ultrazvuka, histeroskopije, kiretaže (biopsije) i histološkog nalaza.

Endometrijalni polipi i neplodnost

Neplodnost, ili infertilet, se definiše kao nemogućnost začeća nakon godinu dana pokušavanja. Kada je žena neplodna, a nema simptome polipa u materici, šanse da ima asimptomatske polipe su između 3 i 5%. Ako žena ima abnormalno krvarenje, postoji veća verovatnoća da ima polip u materici.

Polipi u materici deluju kao prirodna kontraceptivna spirala (IUD/intrauterine device) i sprečavaju oplođenu jajnu ćeliju da se usadi u zid materice. Oni mogu da blokiraju i regiju u kojoj se spajaju jajovodi i šupljina materice, sprečavajući tako spermatozoide da dopru do jajovoda i oplode jajnu ćeliju.

Slično tome, polip može da blokira i grlić materice, odnosno cerviks, što će sprečiti spermatozoide da uopšte dopru do materice. Kod nekih žena polipi imaju ulogu i u spontanom pobačaju.

Endometrijalni polipi – Lečenje

Odstranjivanje polipa u materičnoj šupljini je najbolje udaljiti metodom histeroskopije – pod vizuelnom kontrolom (kamerom) radi se ciljano udaljenje polipa bez povređivanja zdravog endometrijuma. Histeroskopija se koristi za dijagnostiku stanja u materičnoj duplji (dijagnostička histeroskopija), a uočene promene se često mogu histeroskopom i ukloniti (operativna histeroskopija).

Tako dobijen materijal šalje se na HP verifikaciju (histološki pregled). Intervencija se radi u kratkotrajno opštoj intravenskoj anesteziji, bezbolna je i pacijentkinja posle kratkog zadržavanja u ordinaciji može da ode kući.

Promene u načinu života

Gubitak težine može poboljšati prognozu u slučaju polipa. Zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost takođe mogu dosta da pomognu.

NAPOMENA

Sadržaj web sajta ordinacije nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili terapiju i nije prilagođen ličnim potrebama pojedinog korisnika. Informacija sadržana na sajtu je predstavljena sa namerom obrazovanja korisnika u pogledu zdravlja i lečenja. Informacije na sajtu ordinacije nisu zamena za lekarski pregled i savete medicinskog osoblja niti su sugestija za određeni program lečenja. Cilj informacija na sajtu je da dopuni vašu informiranost o zdravlju i lečenju. U slučaju zdravstvenog problema obratite se lekaru ili drugom stručnom licu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Pre primenjivanja bilo kakvog saveta pročitanog na sajtu ordinacije obavezno se posavetujte sa lekarom.