Ultrazvuk štitaste žlezde

Ultrazvuk štitaste žlezde sa kolor doplerom je pouzdana i bezbolna dijagnostička metoda. U slučaju potrebe pregled se može ponavljati bez ikakvog rizika od oštećenja tkiva i ne zahteva posebnu pripremu pacijenta.

Štitasta žlezda

Štitasta žlezda je smeštena u prednjem delu vrata gde se može napipati ispod kože a po svom obliku podseća na leptira. Žlezda luči nekoliko hormona od kojih su najvažniji T3 i T4. Ovi hormoni putem cirkulacije dospevaju do svih ćelija u organizmu i svojim prisustvom utiču na različite procese u organizmu: rast, oslobađanje energije, proizvodnja toplote. Posrednim putem utiču na mnoge telesne funkcije, temperaturu tela, puls srca, telesnu težinu, psihofizički razvoj…

Za pravilnu funkciju štitaste žlezde odgovoran je hormon TSH – tireostimulirajući hormon koji luči hipofiza.

Štitasta žlezda je vrlo osetljiva na stres i smatra se da ubrzani i nepravilni način života koji nosi današnjica dovodi do disfunkcije u njenom radu kao i do pojave promena u njenoj strukturi. Broj obolelih se povećava svake godine i sve je više mladih osoba sa problemima u njenom funkcionisanju.

Kod sumnje na bolest štitaste žlezde, pored kliničkog pregleda, obavezan je i ultrazvuk štitaste žlezde. Sa ovim pregledom se najbolje dijagnostikuju promene u strukturi (čvorići, ciste …), hronični autoimuni tireoiditis (HAT) a dobija se i pouzdan uvid u veličinu i volumen štitaste žlezde.

Upotrebom Color Doppler efekta ispituje se prokrvljenost žlezde kao i uočenih promena u njoj.

Uredni nalazi TSH, FT4 i T3 ne isključuju postojanje bolesti štitaste žlezde kao što ni postojanje promena u strukturi ne isključuje potremećaj njene funkcije.

Kada raditi ultrazvučni pregled štitaste žlezde?

Situacije u kojima se savetuje ultrazvuk štitaste žlezde su:

• Pojava uvećanja ili tvrdina u predelu vrata
• Problemi sa gutanjem
• Nasledna predispozicija
• Kontrola nakon operacija
• Kod bolesti koja su u vezi sa štitastom žlezdom (kardiološka, hematološka, povišene vrednosti holesterola u krvi, osteoporoza itd.)
• Neobjašnjivo mršavljenje ili dobijanje u telesnoj težini
• Nejasna febrilna stanja

a najbolje na osnovu uputa lekara opšte prakse ili specijaliste druge specijalnosti koji je prethodno utvrdio potrebu za ultrazvučnim pregledom.

Kako izgleda ultrazvučni pregled štitaste žlezde?

Pacijent oslobodi vrat od garederobe. Pregled se može raditi u sedećem ili ležećem položaju. Lekar sondom ultrazvučnog aparata na koju je prethodno nanet gel prelazi preko kože vrata. Prilikom pregleda pacijent ne oseća nikakav bol. Ispitivanje traje od 10 do 30 minuta, nakon čega pacijent dobija objašnjenje i pisani izveštaj.

Koja su ograničenja ultrazvuka štitne žlezde?

Ako se otkriju jedan ili više čvorova u štitnoj žlezdi, radiolog će pregledati karakteristike čvorića. Neke karakteristike snažno ukazuju na to da su čvorići benigne prirode, a neke izazivaju zabrinutost da bi čvor mogao biti pravi tumor.

U ostalim slučajevima doktor ne može razlikovati dobroćudne i zloćudne čvoriće sa potpunom sigurnošću. Za dalju evaluaciju može se preporučiti fina biopsija igle i pregled tkiva pod mikroskopom, ali u nekim slučajevima su dovoljni nadzor i ponovljeni ultrazvuk nakon nekoliko meseci kako bi se pratile promene na organu.

Nemoguće je utvrditi funkciju štitne žlezde – odnosno da li je štitna žlezda neaktivna, preaktivna ili normalna – ultrazvukom. Za to utvrđivanje, vaš lekar može da naredi analizu krvi sa pregledom hormona ili test unosa radioaktivnog joda.

Elastrografija štitne žlezde

Elastografija štitne žlezde je ultrazvučna dijagnostička metoda koja u oko 80-100% slučajeva pokazuje da li se radi o malignim tumoru kod štitne žlede (promena, čvor na štitastoj žlezdi). Ovo kliničko ispitivanje je od velikog značaja kod dijagnostike raka štitne žlezde. Ova metoda je neinvazivna i bezbolna. Kroz merenje otpora  mekih tkiva na pritisak sondom može se videti priroda promene koja deluje sumnjivo. Za izvođenje elastografije neophodno je da se koristi ultrazvučni uređaj poslednjih generacija.

Punkcija štitne žlezde

Punkcija štitne žlezde je metoda koja se izvodi tankom iglom (FNAB). Ovom metodom se radi biopsija i najizvesnija je metoda kod dijagnostikovanja maligniteta. Iglom se uzima mali deo tkiva nodusa sa štitne žlezde i ovakvo tkivo šalje se na patohistologiju. Punkcija štitne žlezde izvodi se tankom iglom- fine needle i  ultrazvučni aparat.